KОТОР ВАРОШ, 23. ЈУЛА – Општински одбор ДЕМОС-а Kотор Варош у оквиру кампање ’’Стоп изградњи малих хидроцентрала у которварошком крају’’ организоваће у току августа протесте против најављене изградње мини хидроцентрала на ријеци Дубокој, низводно од водопада Скакавац у Српској Дубокој.

Ова кампања ће, како је најављено, бити један од програмских циљева ДЕМОС-а и трајаће све док се уништавању ријека кроз изградњу МХЕ не стане у крај.

Циљ кампање је зауставити уништавање Врбање и њених притока и животињског свијета у ријекама которварошког краја.

У оквиру кампање, Општински одбор ДЕМОС-а Kотор Варош затражиће од надлежних институција ревизију рада већ изграђених мини хидроцентрала на подручју Kотор Вароша, као и ревизију документације на основу које су те МХЕ добиле неопходне дозволе.

Посебна пажња, како је најављено, биће посвећена градњи МХЕ у Стислама, као и раду МХЕ у Kрушеву Брду.

Планирано је и организовање потписивања петиције против изградње МХЕ на подручју општине Kотор Варош, као и организовање протеста, против најављене изградње МХЕ на ријеци Дубокој у близини водопада Скакавац, уз поштовање мјера надлежних институција везано за вирус корона, као и на осталим локацијама на којима је планирана градња МХЕ.

Увјерени смо, кажу у которварошком ДЕМОС-у, да изградња мини хидроцентрала доноси корист само појединцима и интересним групама које их граде, док је корист грађана и шире заједнице минорна.

Такође, како наводе, знају да ће ова кампања наићи на жесток отпор интересних лобија, који од МХЕ имају огромну корист, али да су спремни да се носе с тим изазовима.

’’Чекали смо мјесецима да се наши људи пробуде, да невладин сектор, разна удружења, љубитељи природе и еколози организују акције заштите Врбање и њених притока од МХЕ, које би ДЕМОС, као политичка партија подржао. Али организоване акције су изостале, великих притисака на овом плану није било, па смо као политичка партија били буквално приморани да се тргнемо, да јавно устанемо против убијања наших ријека’’, саопштено је из ОО ДЕМОС-а Kотор Варош.

Истичу да је кап прелила чашу након почетка градње МХЕ на Врбањи у Стислима и да након тога више нису имали право да ћуте и чекају да неко други реагује, јер те реакције једноставно није било.

’’Свјесни смо да од чекања нема ништа и да се морамо пробудити. Ово је питање од животног интереса за грађане Kотор Вароша, јер се МХЕ у Стислама гради у непосредној близини система за водоснабдијевање грађана Kотор Вароша’’, наглашавају у которварошком ДЕМОС-у.

Напомињу да је ово тема на којој се не стичу политички поени, него ствар од животне важности за грађане которварошке општине и надају се подршци свих поштених и добронамјерних људи који не желе да Врбања и све њене притоке постану мртве ријеке.

’’Прије ће бити да су сви прије нас бјежали од ове теме као ђаво од крста, јер су знали шта значи ухватити се у коштац са интересним лобијима којима су МХЕ ’’златна кока’’. Без обзира на све оно што нас очекује, ми смо одлучили да идемо до краја и да уз подршку грађана наше општине зауставимо уништавање највећег природног богатства које имамо’’, поручују из которварошког ДЕМОС-а.

Упоредо са кампањом и акцијама које ћемо имати на подручју општине Kотор Варош, ДЕМОС ће наредних дана покренути ово питање и у Народној скупштини Републике Српске.

Најављена изградња бројних мини хидроцентрала у которварошком крају нема никакво рационално објашњење, јер оне учествују у укупној производњи електричне енергије у размјеру од само два до 3,5 одсто.

Процес планирања, пројектовања, изградње и коришћења мини хидроцентрала је на штету животне средине и против интереса локалног становништва. Наставак изградње тих објеката довео би до озбиљне деградације животне средине на бројним локацијама у општини Kотор Варош, што би значило и ускраћивање права грађанима ове општине да користе природне вриједности које имају.

Општина Kотор Варош је богата чистим планинским ријекама, које би могле бити огроман туристички потенцијал, а не полигон за уништавање.

Мора се сагледати и анализирати постојеће стање, заузети јединствен став и коначно јасно и гласно рећи колику имамо штету, а колику корист од мини хидроцентрала. Увјерени смо да Kотор Варош од њих има минорну корист и немјерљиво велику штету.

Јер, када захватите воду из наших ријека, па је водите неколико стотина метара кроз цијеви, па је пропустите кроз турбине и вратите у водоток, аутоматски уништавате живот, односно чините екоцид у тим водотоцима.

Бројне студије рађене у Европској унији указују на негативан утицај које мале хидроелектране имају на животну средину.

За то вријеме, приватним компанијама код нас које производе електричну енергију из малих хидроелектрана, кроз накнаду за субвенционисане произвођаче електричне енергије из обновљивих извора, грађани плаћају огромне износе кроз мјесечне рачуне за струју.

Већина малих хидроелектрана су деривационог типа и граде се у брдско-планинским предјелима, код водотока са великим падовима.

Изградња МХЕ има нарочито негативан утицај на рибе и друге животиње које настањују ријеке, између осталог, због тога што, на многим МХЕ, нису обезбјеђене такозване “рибље стазе”, које рибама и другим животињама омогућавају да се слободно крећу ради исхране и мријеста.

Гдје год имате мале хидроелектране, постоји редукција популације поточне пастрмке, поточне мрене, поточног рака, који је иначе строго заштићена врста, а готово ниједна рибља стаза није у функцији.

Поређена ради, Словенија од риболовног туризма годишње заради 300 милиона евра, а ми смо дозволили појединцима да нам сахрањују реке да би трпали паре у џеп, а људе остављали без воде.

Обична је лаж да изградња малих МХЕ доносе развој, радна места и запошљавање, јер се ради о аутоматизованим системима, са обично једним радником, у којима се надзор спроводи даљински – помоћу камера.

Очигледно је да инвеститоре и њихове фирме, које нису ништа друго него погребна предузећа за наше ријеке, занима само новац.

Изградња малих МХЕ јесте злочин против природе. Једину корист од тих објеката имају приватни инвеститори, јер је њихова добит огромна. Заједница добија уништену природу и мрвице од издавања концесија.

У Републици Српској је власницима хидроелектрана гарантован откуп електричне енергије у периоду од чак 15 година. Такве гаранције важе само за те инвеститоре. Гдје би нам био крај, када би и други привредници имали сличне бенефиције? Kада би, на примјер, произвођачи малина имали гарантовану цијену у периоду од 10 година, или када би пољопривредници имали гарантовану откупну цијену млијека у периоду од 10 година, ова би земља процвјетала.

Наводимо и позитивне примјере у Србији. Судови у Србији су, када је ријеч о малим МХЕ, почели да раде свој посао, а инспекције – од еколошке до грађевинске – у последње време су почеле да доносе решења о забрани градње.

Декани Шумарског, Биолошког, Географског и Рударско-геолошког факулета у Београду написали су отворено писмо влади Србије да се девастација природе због изградње малих хидроелектрана мора спријечити.

Устав Српске предвиђа да сваки човјек има право на здраву животну средину и да је свако, у складу са законом, дужан да у оквиру својих могућности штити и унапређује животну средину.

Такође, Република Српска је дужна да штити и подстиче рационално коришћење природних богатстава у циљу заштите и побољшања квалитета живота и заштиту и обнове средине у општем интересу.