У 28 година постојања, Народна скупштина Републике Српске одиграла је значајну улогу у настанку, јачању и развоју Републике Српске, у еманципацији српског и других народа. Народна скупштина је све ово вријеме била демократска институција која је дјеловала у интересу народа, односно грађана у Републици Српској.
Такође, Народна скупштина, од самог настанка, представља институционални стуб на коме почива уставноправни поредак Републике Српске, при чему своју уставотворну и законодавну надлежност врши у континуитету.Народна скупштина Републике Српске основана је 24. октобра 1991, у бурним временима разбијања СФР Југославије. Босна и Херцеговина се у јесен 1991. нашла у изузетно тешкој ситуацији. Муслиманско-хрватска већина (дакле, СДА и ХДЗ), на засједању Скупштине БиХ, 14-15. октобра 1991, прегласала је српске посланике и донијела акте којима се српски народ обесправљује и ставља у неравноправан положај. Меморандумом о независности, који је тада усвојен, Босна и Херцеговина се дефинисала као суверена грађанска држава, што је противно равноправности конститутивних народа. Платформом о положају БиХ, СФР Југославија је била одређена као лабава заједница држава, што је било противно интересу српског народа, јер би се на тај начин Срби нашли потпуно разједињени и маргинализовани. Ово је било неприхватљиво за српске посланике у Скупштини СР БиХ, који су били свјесни да је на дневни ред дошло питање опстанка српског народа у републици која се истицала по “братству и јединству”.Угрожавање равноправности српског народа условило је једини могући одговор, а то је оснивање Скупштине српског народа у БиХ. Након прегласавања у Скупштини БиХ, српски посланици су 24. октобра 1991. донијели Одлуку о оснивању Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини и Одлуку о расписивању и спровођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини, који је одржан 9. и 10. новембра исте године. Оснивањем Скупштине српског народа, као највишег законодавног органа власти, постављен је камен темељац Републике Српске.У складу са утврђеним надлежностима, посланици првог сазива Народне скупштине су, 9. јануара 1992, усвојили Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине. Овај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан Републике. Након успостављања Републике државотворни процес је настављен тако што је Народна скупштина 28. фебруара 1992. донијела Устав, као највиши правни и политички акт, чиме је утемељен уставноправни поредак, обезбијеђен оквир за гаранцију правне сигурности и постављен основ легалитета и легитимитета Републике Српске.Садашње име наш парламент добио је 12. августа 1992, на засједању у Бањалуци, када је и сама Република промијенила дотадашњи назив – Српска Република Босна и Херцеговина у Српска Република, а касније у данашњи назив Република Српска. Од 1998. административно сједиште Народне скупштине је у Бањалуци.Први послијератни избори одржани су 1996. Од самог настанка, дакле од 1991, па до октобра 2018, Народна скупштина је радила укупно у девет сазива, при чему је послије општих избора конституисан десети – актуелни сазив, са мандатом до 2022. Све вријеме њеног постојања, Народну скупштину су чинили посланици из више политичких странака и коалиција, а њен плуралистички карактер изражен је и данас, јер 83 посланика представљају 10 различитих политичких субјеката. Народну скупштину чине посланици који су бирани непосредно на демократским парламентарним изборима, и то је, уз предсједника Републике, једина институција власти у којој се налазе појединци који представљају директан израз воље народа. То је извор њеног легитимитета, што Народној скупштини даје снагу да истраје све ове године у рјешавању бројних изазова и проблема, да се одупре притисцима појединих актера и сила које иза демократског паравана дјелују сасвим супротно прокламованим нормама. Захваљујући тој и таквој отпорности, те слози посланика у кључним тренуцима историје нашег парламента, Народна скупштина је успјела да истраје све ове године.Снага нашег парламентаризма обезбиједила је да, упркос многим изазовима, па и повременим унутрашњим неслагањима, народ и сви грађани нашег државотворног ентитета опстану на овим просторима. Народна скупштина, од свог настанка, без икакве дилеме, представља најефикаснији парламент у БиХ. У протеклих 28 година успјешно је донесено готово 2.000 закона. Донесени су и бројни други акти – одлуке, резолуције, декларације, закључци. Такође, Народна скупштина бира Владу, делегате у Дом народа ПС БиХ, именује носиоце јавних функција, сарађује са другим парламентима државама у окружењу, прима иницијативе невладиних организација и грађана. Једном ријечју, Народна скупштина пуних 28 година веома одговорно врши Уставом предвиђене надлежности. Све претходно наведено представља аргументе у прилог очувања достојанства и улоге коју Народна скупштина има и треба да има. Јер, док је Народне скупштине можемо бити сигурни да ће она бити мјесто саборности свих народних представника, да ће кроз њу говорити и дјеловати дух народа и грађана Републике Српске. Наша обавеза је да сачувамо достојанство и дигнитет Народне скупштине и оставимо је у насљеђе будућим генерацијама.Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине Републике Српске
(Глас Српске)
