Интервју предсједника Чубриловића за “Еуроблиц”: Посланици који причају о свему, обично ништа не кажу

БАЊА ЛУКА, 31. јула – Сједнице парламента Српске понекад знају да оду у кривом смијеру захваљујући појединим посланицима, који злоупотребљавају Пословник о раду Народне скупштине РС, али то не значи да руководство не ради добро свој посао.
Каже ово у интервјуу за Српскаинфо предсједник парламента Српске, Недељко Чубриловић, одговарајући на честе оптужбе појединих посланика, како опозиције, тако и владајуће коалиције, да руководство НСРС лоше руководи сједницама. Чубриловић истиче да оптужбе, које се могу чути на рачун руководства скупштине нису основане, нити им треба придавати пажњу.

Да ли то онда значи да није проблем у руководству НСРС, већ у неодговорним посланицима?

То, уствари, онда значи да онај ко предсједава скупштином добро ради свој посао и води сједнице. Чим посланици и владајуће коалиције и опозиције имају примједбе на наш рад, значи да смо добри. Пословник о раду НСРС свако може да тумачи или види на свој начин, али ми који руководимо сједницама добро важемо и знамо шта и кад се нешто може или не може. Мислим да руководство то ради сасавим коректно. Наравно да посланици имају право на примједбе, али нису у праву када кажу да ми лоше руководимо сједницама. Трудимо се да имамо уједначен став према свим народним посланицима, ма из које партије да долазе. То је наша пословничка обавеза. Одговорно тврдим да Пословник примјењујемо онако како су ствари дефинисане у њему.

Да ли је онда проблем у Пословнику, односно да ли га треба мијењати?

Пословник треба да се догради у смислу ефикаснијег рада самог парламента и прецизнијег дефинисања неких одредби. У самом Пословнику има неколико чланова који су у колизији један с другим, и који могу да се тумаче двосмислено.

Да ли се руководство парламента Српске стриктно придржава Пословника или сте попустљиви према појединцима тако што им понекад прогледате кроз прсте и дозволите да се удаље од теме?

Пазите, имате живе људе пред собом. У одређеним ситуацијама се може стећи утисак да некоме гледамо кроз прсте, али то није тако. Вјерујем да они који стекну такав утисак не сагледају реално стање у датом моменту. Може се десити да се несвјесно у неком тренутку види нешто и тако одреагује, али се не може говорити о томе да се нешто намјерно ради. Руководство скупштине увијек усаглашава своје ставове и мислим да то чинимо на најбољи могући начин. Бар се трудимо да то буде на начин како то Пословник захтијева и да према свима имамо једнак однос.

Поједини посланици највише замјерки имају на злоупотребе приликом позивања на повреду Пословника. Тврде да то поједини посланици користе како би ушли у реплике и криве наводе. На који начин ријешити тај проблем?

То јесте тако. Чињеница је да те посланике често и опомињемо, али на жалост, или на срећу тих посланика, Пословник је то управо дефинисао тако и неки то користе. Предсједавајући има право да прекине посланика ако види да се позива на неки члан Пословника, а да у суштини, то нашта се позива, нема везе с тим. Деси се да онда будемо оптужени како не дозвољавамо посланику да говори, иако то није тачно, већ једноставно видимо да је отишао изван контекста онога нашта се позива.

Последњих дана много се расправља о томе да ли треба временски ограничити дискусије о једној тачки дневног реда. Да ли би то био удар на парламентарну демократију?

Ако пажљивије пратите скупштину видјећете да не трају дуго расправе по појединим тачкама, већ расправе траје о стварима које нису на дневном реду. Често се неки посланици удаље од теме која је на дневном реду и то онда одведе расправу у неком другом правцу. Прича онда обично оде на нешто што нема ама баш никакве везе са тачком која је на дневном реду. Уколико би се стриктно поштовао Пословник тада расправе не би трајале у недоглед. Код нас се дешавало да цијели дан траје расправа по појединим тачкама, без икакве потребе. Има посланика који причају на сваку тему и желе да дискутују о свакој проблематици која се нађе на дневном треду. Ако уђете у суштину тих њихових виђења одређене ситуације видите да то није баш везано за тачку дневног реда, и да не можете суштински ништа да извучете што би било од користи за рјешавање одређених проблема.

Да ли је могуће стати у крај управо тим који се не држе тачке дневног реда већ расправу одвуку на неку другу страну?

Мислим да би томе могли стати у крај када би једноставно онај на кога се односи одређена прича, то игнорисао, и када не би одговарао на бесмислице. Одговарајући на нечије бесмислице, улазите у друге врсте проблема и неконтролисано изношење ствари како коме шта пада на памет. Уколико би се стриктно поштовао Пословник и уколико би дефинисали у њему одређене ствари, мислим да би то могли избјећи.

Да ли се слажете са оцјенама да вријеме дискусије треба ограничити на посланичке клубове, сходно броју посланика које имају?

Имате различите праксе парламената у окружењу. Неки имају дефинисано вријеме клуба, други вријеме излагања по посланику, а имате и оне екстремне случајеве, који се код нас не би могли примјенити. Тако, на примјер, посланик у Швајцарској има три минуте времена да изнесе свој став, што се код нас не би могло примјенити. Имате и парламенате у којима поједини клубови имају чак неколико десетина минута на располагању, па они онда то вријеме подијеле онако како им одговара. Свакако да ћемо и ми у парламенту Српске код измјене Пословника о раду НСРС водити рачуна и о једном и о другом. Вјерујем да ћемо на крају између тих неких рјешења наћи оно што најадекватније приличи нашем парламенту. Међутим, морам да напоменем да се сједнице наше скупштине ништа битно не разликују од рада других парламената. Негодовања ће увијек бити ма како да направите Пословник и Кодекс понашања народних посланика. Сигурно се не можемо претворити у неки идеални парламент, нити треба да идеализирамо ствари. То је једноставно демократски процес. Ово је код нас млада демократија, која још увијек пролази кроз неке своје фазе.