Недељко Чубриловић: Српска има механизме да се заштити од мајоризације у БиХ

Бањалука, 28. септембра –  – Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да Српска има уставне механизме да се заштити од мајоризације у БиХ и, када би се они поштовали и примјењивали, не би било никаквих проблема, али проблем је у томе што се Устав БиХ занемарује и злоупотребљава, што се често промовише закон силе, а не сила закона и аргумената.
“Ми се сада суочавамо са проблемом да се изабраним представницима из Републике Српске не дозвољава да преузму позиције на нивоу заједничких органа БиХ, конкретно мислим на Савјет министара, иако су добили гласове бирача у Републици Српској. Политичко Сарајево тешко прихвата право Републике Српске да на нивоу БиХ има своје легитимне представнике, што је потпуно неприхватљиво и штетно за све. Ово је и питање примјене Устава, Изборног закона и других аката. Дакле, како легитимитета, тако и легалитета”, истакао је Чубриловић за лист “Слово” из Кичинера у Канади.Он је нагласио да Република Српска има спреман одговор уколико се уцјене из Сарајева наставе, а то је поштовање Устава БиХ, Устава Републике Српске, али и развој и јачање институција Српске, привредног живота, као и подизање стандарда свих грађана.Чубриловић је истакао да Република Српска остаје привржена изворном Дејтонском споразуму и да њене институције и народ неће прихватити ништа што би нарушило уставна права и положај Српске.
 

“Република Српска је данас ентитет унутар дејтонски уређене БиХ. Нико нормалан и одговоран данас не може оспоравати њено постојање, иако је таквих покушаја у прошлости било. За разлику од стања одмах послије рата, у ком је Република Српска била оптерећена неријешеним питањима избјеглица и расељених лица, уништене привреде и већег дијела инфраструктуре, данас је стање значајно боље и у свим сегментима живота прилично стабилно”, рекао је Чубриловић.

Чињеница је, каже он, да и данас има тешкоћа, али институције власти имају изграђене механизме за њихово рјешавање.

Говорећи о томе да су у претходном периоду бројне надлежности пренесене са нивоа Републике Српске на ниво БиХ, што је утицало на слабљење њене позиције, предсједник Народне скупштине је истакао да су готово све надлежности пренесене под притиском међународне заједнице и Канцеларије високог представника /ОХР/, те да су у таквој ситуацији и представници Републике Српске гласали у институцијама БиХ, осим у неколико примјера, када су српски политичари сами донијели одлуку, уз велики претходни притисак.

“Остале надлежности су пренесене наметањем закона, одлука и других аката од стране ОХР-а. Осим пренесених надлежности, у складу са Уставом /одбрана, индиректни порези, дијелови правосудног система/, међународна заједница је успоставила још неколико нових надлежности на нивоу БиХ, нпр. дио полицијских послова, Суд БиХ, Тужилаштво БиХ”, навео је Чубриловић.

На питање да ли постоји могућност да се дио тих надлежности врати на ниво Републике Српске, он је рекао да постоји теоријска могућност, али је процедура враћања ових надлежности компликована.

“Парламенти Републике Српске и Федерације БиХ, и заједнички парламент на нивоу БиХ треба да се сложе за враћање надлежности, што ће се тешко догодити. Пренесене надлежности, које сада углавном врше бројне агенције, треба вратити у надлежност ентитета, али то се не може убрзо догодити, посебно ако међународна заједница не буде расположена за то”, појаснио је Чубриловић.

Он је рекао да је највећи проблем то што су се надлежности преносиле стихијски.

“На исти начин су и формиране ове агенције на нивоу БиХ, које готово и не функционишу. То нам говори да враћање надлежности ентитетима не познаје утврђену процедуру”, истакао је Чубриловић.

Чубриловић је рекао да су највећи изазови који се налазе пред Републиком Српском поштовање изворног Дејтонског споразума, обезбјеђење равноправног положаја српског народа у БиХ, затим економски развој за бољи живот свих грађана, борба за заустављање демографског пада, демографски опоравак, као и модернизација друштва и хватање прикључка са развијеним свијетом, уз задржавање неких њених специфичности.

Говорећи о односу Србије, као гаранта Дејтонског мировног споразума, према Републици Српској, предсједник парламента Српске је рекао да највиши представници Србије, предсједник, предсједник парламента, премијер и други, подржавају изворни Дејтонски споразум, поштују територијални интегритет БиХ, али и равноправну позицију Републике Српске у оквиру БиХ, као и консензус представника сва три народа.

“Руководство Србије настоји да се специјални паралелни односи између Републике Српске и Србије што више развијају, те у том смислу и финансијски помаже Републику Српску, посебно неразвијене општине, као и оне крајеве Федерације БиХ у којим су Срби већина”, истакао је Чубриловић.

Када је ријеч о подршци Руске Федерације и предсједника Владимира Путина Републици Српској и заштити њених уставних надлежности, Чубриловић је рекао да је подршка Русије од изузетног значаја, јер је ријеч о велесили која има право вета у Савјету безбједности, као и велики утицај у бројним другим међународним организацијама, од Интерпола, УНЕСКО-а и других.

“У том смислу, за Републику Српску је јако битно да има добре односе са свима који не доводе у питање њено постојање, а посебно са значајним државама”, нагласио је Чубриловић, наводећи да Русија и предсједник Путин подржавају цјеловитост БиХ и залажу се за мир на Балкану у цјелини, те сарадњу у складу са актима Уједињених нација и међународним правом.

На питање каква је сарадња Републике Српске са српском дијаспором и да ли постоје начини за њено унапређење, Чубриловић је рекао да је та сарадња све боља и да Влада Републике Српске, путем ресорног министарства, чини све да она буде што успјешнија, конкретнија и да има своје сталне организационе облике, као што су сусрети са дијаспором, отворена представништва у државама у којим живи велики број Срба, затим да се донесу и модернизују постојећи документи о сарадњи, усвоје потребне стратегије, организују посјете дијаспори.

“Веома важно је радити на томе да се у дијаспори што дуже и потпуније одржава свијест о поријеклу и завичају, да се ти људи не губе из националног корпуса, него да се види на који начин могу бити најкориснији за Републику Српску и Србију. Посебно морам истаћи као облик добре праксе Форум дијаспоре, који је успјешно одржан прошле и ове године у Бањалуци. Форум је облик сарадње са великим потенцијалом и ако се буде одржавао редовно и прерастао у неку врсту традиције, може представљати значајну основу за унапријеђење сарадње са дијаспором”, констатовао је Чубриловић у интервјуу за “Слово”.